Гласило за национална, духовна и културна питања

Контакт

 

 
 

ЈАВОРЦИ СА РОГОЗНЕ –
ПОРЕКЛО ЈЕДНОГ БРАТСТВА

 Жарко Р. Костић, Јаворци са Рогозне - порекло једног братства
Агенција за издавачку делатностЛЕСТВЕ”,
Косовска Митровица,
2014.

Књижевни првенац Жарка Р. Костића, под називом Јаворци са Рогозне – Порекло једног братства, представља резултат вишегодишњег ауторовог истраживања генеалогије и миграција лозе сродника пореклом из Јавора, на планини Рогозни, којој и сам припада. Интересовање аутора за ту тему подудара се са интересовањем за порекло породице, рода, братства и племена, те израду родословних таблица које је међу становништвом на нашим просторима већ годинама уназад у сталном порасту. Међу многим сродничким групама и братствима, посебно старином из Црне Горе и Херцеговине, скоро да нема ниједног које није публиковало или не припрема монографију о пореклу, са обавезним родословом. Жарко Р. Костић један је од посвећених појединаца који са великим ентузијазмом и трудом изводе дуготрајна истраживања порекла и прошлости своје породице и братства и који је резултате својих истраживања приредио за публиковање. Како сам каже, тиме жели да пружи допринос не само проучавању порекла Јавораца, већ уопште порекла српског становништва које данас насељава подручја Средњег Ибра, Подкопаоника и дела Топлице у општини Блаце, а чији један део, услед миграција, чине управо потомци и припадници наведеног братства.

Књига Жарка Р. Костића подељена је на два дела. Први део се састоји од осам поглавља у којима аутор настоји да прикаже историјат братства Јавораца, смештајући га у временске и просторне оквире у мери коју је захтевао постављени циљ истраживања. Узроке исељења родоначелника братства из матичног краја, затим и миграције које су се одвијале у неколико етапа, сагледава са аспекта друштвено-економских чинилаца средине и друге половине 19. века, који су се огледали у тешком положају српског сељаштва, изложеном самовољи турских ага и бегова, али и његовом сиромаштву, услед чега се у потрази за бољим животом оно неретко одлучивало на промену места пребивалишта и пресељење. У намери да што целовитије обухвати историјат Јавораца, аутор одлази још даље и упушта се у више него изазован подухват, настојећи да проникне у њихово дубље порекло, пре средине 19. века за коју везује појаву Крсмана, родоначелника братства. О дубљој старини Јавораца расправља на основу бројних предања, историјских докумената, али и студија више истраживача који су се својевремено бавили демографским и миграционим процесима у Рашкој области и Ибарском Колашину, међу којима су Милисав Лутовац, Јован Цвијић, и други. Упоређујући податке садржане у обимној грађи и полемишући са налазима поменутих истраживача, аутор корене Јавораца проналази у Бјелопавлићима, у црногорским Брдима, чији припадници, по ауторовом тумачењу, на Рогозну и у Јавор долазе у другој половини 18. века.

У првом делу књиге дат је и приказ свих родова пореклом из Бјелопавлића, забележених у Ибарском Колашину, Рашкој области, пределу Подкопаоника, све до Топлице, а који су се у ове крајеве раселили након доласка на Рогозну. Аутор настоји и да ослика карактер самих Јавораца, али и да на основу казивања старијих људи, такође и према свом памћењу, представи поједине догађаје, као и елементе из живота братства у вези са становањем, традиционалним занимањима, привређивањем, и сл. Саопштења добијена од старијих Јавораца, не само по овом, већ и по многим другим питањима, представљају управо једну од најзначајнијих вредности истраживања, будући да аутор у методолошком смислу испуњава фундаменталну претпоставку сваког релевантног истраживања из области друштвених наука, а то је бележење ставова и исказа конкретних, живих људи, као директних или индиректних учесника проучаваних појава и процеса. На значај казивача, које је слушао и од којих је прикупљао саопштења неопходна за истраживање, и сам аутор скреће пажњу већ на почетку књиге, у првом поглављу првог дела, где читалачкој публици представља неколико старијих Јавораца који су му у трагању за коренима овог братства, како наводи, били од непроцењиве помоћи у доласку до вредних сазнања.

Други део књиге садржи четири поглавља. У прва два аутор описује насеља у којима су насељени родови братства Јавораца и том приликом елаборира њихов историјат, као и порекло њихових назива и појединих топонима на њиховом подручју. У питању су села Кајково, Придворица и Сочаница у данашњој општини Лепосавић, односно село Чунгула у општини Блаце. У друга два поглавља аутор износи детаљан преглед свих седам родова који чине братство Јавораца, пратећи њихову генеалогију кроз више генерација, од средине 19. века, и родоначелника братства Крсмана, све до данас, до најмлађих потомака. То су родови Спасојевића (два рода), Костића и Миљојковића, који живе у Кајкову, Придворици и Сочаници, и родови Ђорђевића, Веселиновића и Петровића, настањени у Чунгули. Овим прегледом обухваћени су дословно сви припадници наведених родова, при чему аутор не само да прати лозу по мушкој линији, већ не пропушта да саопшти податке и о женском потомству које је брачне везе и пород стварало и ствара са мушким припадницима других родова. Додатна вредност ауторовог труда да што потпуније прикаже родослов братства Јавораца огледа се и у чињеници да готово за сваког припадника свих седам родова доноси податке о години рођења и години смрти, женидбеним, односно удадбеним везама, а у већини случајева и податке о занимању, месту живота и становања, итд.

Када се сагледа у целини, узимајући дакле у обзир оба њена дела, највећа вредност књиге Жарка Р. Костића несумњиво се очитава у изложеној грађи коју је аутор годинама стрпљиво сакупљао, са циљем да она буде забележена и као таква јавности предочена у писаној форми. Ова монографија, настала синтезом прикупљених података, представља резултат ауторовог дуготрајног истраживања и збир његових досадашњих сазнања, међутим она тиме није приведена крају, нити је завршена. Као и сваким истраживачким делом, и њом су актуелизоване теме које отварају врата за додатна питања и које траже преиспитивање датих и доношење нових одговора. Ова монографија, као и сваки родослов, остаје отворена и за дописивање, односно додавање нових генерација братства Јавораца. Сходно томе, она ће свакако од највећег значаја бити управо за припаднике овог братства, садашње и будуће, који ће захваљујући њој имати могућност да се упознају са породичном прошлошћу, завичајем и прецима. Са друге стране, значај монографије несумњиво би требало да буде и шири. Она је прилог проучавању порекла, миграција и живота српског становништва, те као таква може бити од користи свима онима који се професионално баве оваквим истраживањима или их та тематика занима. Нарочита важност монографије огледа се у том смислу у чињеници да су њоме остварени резултати у истраживању порекла Срба у Средњем Ибру, односно на подручју Косова и Метохије, чиме је аутор пружио драгоцен допринос у очувању трагова о њиховом присуству на простору на којем су већ годинама уназад изложени бројним притисцима и где им прети могућност нестајања. Као таква, монографија би требало да послужи и као подстрек другим истраживачима да трагају за коренима српских родова на Косову и Метохији и да тиме њихово порекло и присуство на том подручју у прошлости до данас сачувају од заборава. Имајући то у виду, као и све претходно наведено, ова монографија са пуним правом заслужује да буде објављена.

мр Александар ПАВЛОВИЋ
етнолог-антрополог
истраживач сарадник
Институт за српску културу
Лепосавић


| [Насловна] | [Наша издања] | [О нама] | [Контакт] |
Copyright © 2011 Агенција за издавачку делатност »Лестве«. Сва права задржана.