Гласило за национална, духовна и културна питања

Контакт

 

 
 

ПЈЕСНИЧКО ВОЈЕВАЊЕ

 Радован Фуртула, КАНДИЛА СА КОШАРА,
Агенција за издавачку делатностЛЕСТВЕ”,
Косовска Митровица,
2018.

Какву то нову карактерологију пише љекар и пјесник Радован Фуртула? У његовој збирци пјесама Кандила са Кошара етика и естетика у чела се гледају, дајући поетизованој историји заставу, на којој су исписани наслови пјесама збирке.

Кретати се од мотива до мотива, наслова ове збирке, значи пролазити кроз историјска догађања која поетизацијом аутора показују савршенство једнога витешкога збора и здоговора. У том збору налази се бесједа Морачке капе, Зекове главе и Шумадије, што рађа људе и крстине снопова – њима се са ума не миче косовско – метохијска тужбалица, Пећка патријаршија.

Аутор, Радован Фуртула, пером и кандилом призива епске стихове, стављајући им на груди и прса мушка гусле, која су зов светачки смислиле. Он узима струне, којима љепша снаху Милоњића бана, Радован је уждио свијећу да што боље види бурму позлаћену, љубе Дамјанове. Огњем савршенства Високих Дечана он обасјава стихове епскога кова и састава. Он тим огњем свијетли стазе и богазе на Кошарама оних што су витештвом и челом јуначким Шар планину надвисиле. Када улазимо у ову збирку - Кандила са Кошара -, ми се крећемо од пјесме као једне цјелине, отварамо велика врата стихова, који непрестано држе постојаност мотива. Врло брзо се може уочити да његови стихови теже свијету непролазности епскога пјевања. Пјесник Фуртула не одступа са пољане Бана Страхињића, он иште рану Павла Орловића, он види барјак Југовића у рукама кошарских јунака, на том барјаку је била исписана бесједа мајора Драгутина Гавриловића. Чојство које је крилати смисао за Радована Фуртулу, тај смисао је загледан у храст којега муња не удара, он дубину чојства као етичке категорије брани сунцем Косовскога неба. На својеврстан начин је усвојио стихове сунце туђег неба неће вас гријат' к'о што ово грије.

Збирка садржи хајдучке императиве који су праћени снагом хајдучке заклетве. Дурмиторка која одлази у катун сусреће хајдука. Љубав одиве катунке дурмиторске, као да је угледала косовку дјевојку, која у позлаћеној чаши пуној господственога вина лијечи ране на јунаку ономе што је господар храбрости, господар живота и смрти. Дурмиторка нема вино, али има тарску стијену и валовиту Тару што вјечно осваја бесконачност простора. Ова пјесма заузима мјесто љепоте оданости.

Радованова кандила са Кошара носе важан дио поетичности православља. Док Турци муче свештеника вукући га скоро на реповима коњским, како би примио вјеру клањања, несрећна мајка његова збори снагом тужбалице, прими сине другу вјеру и јопет ћу те вољети. Син остаје вјеран вјери крштења, више је волио смрт него превјеру. Пјесма у којој је заробљени хајдук доведен до стазе између живота и смрти, јавља се љубав између заробљеног хајдука и муслиманке која напушта хедонизам и сласт харема зато што јој је милији хајдук и гора зелена него све друге благодети.

Пјесма посвећена Мојковцу и Божићу Мојковачке битке, посвећена је јунацима што су вођени недостиживом храброшћу Јанка Вукотића, исказује Радована Фуртулу као историчара и пјесника. Он се диви војводама као што је Лакић Васојевић, који храбри храброст Јанка Вукотића. Поглед Јанка Вукотића са Пржишта је термопилска заклетва српскоме народу. То је оно мучеништво што сија правдом Обилића.

Неколико пјесама су писане некласичним епским стилом. Ове пјесме ће посебно изазвати свакога читаоца. Тај, такође, епски стил је веома примамљив, он представља посебну врсту покретача код аутора. Аутор је највјероватније био замишљен и забринут како да се што дубље пјеснички одужи косовским јунацима. Поучен пјесничком дубином, он је посебно разумио Тужбалицу Сестру Батрићеву, он је разумио пјесничку стријелу која небом влада посебно код пјесама На тичару и о Светом Сави. Поред изузетне књижевне вриједности ове пјесме носе божју поетичност, оне су мјера дубине свода небнога.

Пјесничко дивљење Гаврилу Принципу и Богдану Жерајићу сређено је пјесмама Радована Фуртуле, њима је исказао пјеснички незаборав историјских карактеристика, почетка ХХ вијека. Са овим пјесмама аутор је проговорио херцеговачким каменом и љепотом сунца и облака. Једнако поносан на историјске чињенице пјесничком заносу носио је заставу на гробљу од тридесет и три мрамора дјечака који вјечно постоје између Ругове, Чакора и планине Мокре. Аутор се одужио размишљању светога Саве послије Сабора у Никеји. Проговорио је Немањић док је био сам у Кареји сада су испред мене двије велике њиве, српска црва и српска држава.

Аутор збирке је дубоко разочаран пјеснички и љекарски у квази-модерну Црну Гору, он у стиховима пита шта су то заборавили потомци пјесника и јунака у Црној Гори. У том пјесничком бунилу он брани достојанство оних што су епом мислили на гусле пјевали преко кањона морачких и тарских дозивали једни друге.

Цјелокупна збирка је епски спјев који се морао родити у самоме аутору. То је одраз кумановске носталгије, то је пој јаука војника Битке кумановске, њима су дозвани најдостојанственији мученици на Кошарама. Свака глава на Брегалници и Куманову проживела је и прогледала не би ли дозвала људско чело са Кошара.

Снажан утицај епа је доминантан у збирци, оригиналност оваквога књижевнога стварања је плод племенитости којом је аутор, Радован Фуртула, од Бога дарован. Радован показује и поново доказује да је српски еп заузео високо мјесто у свијету књижевности. Хомер и Хесиод су стиховима отворили путеве космолошкога периода грчке филозофије и цијеле науке.
 

проф. Драгутин Масловарић
 


| [Насловна] | [Наша издања] | [О нама] | [Контакт] |
Copyright © 2011 Агенција за издавачку делатност »Лестве«. Сва права задржана.