Гласило за национална, духовна и културна питања

Контакт

 

 
 

ПЛАНИНАРСКА ОПСЕНАРЕЊА

 Никола Пачариз: ПЛАНИНКЕ,
Агенција за издавачку делатностЛЕСТВЕ”,
Косовска Митровица,
2015.

Планинарски свет припада посебној фели која успева да свакодневницу времена данашњег, обележеног добрим и маље добрим достигнућима цивилизацијског напретка, пресече сатима, а понекад и данима, природног окружења прошараног нитима прошлих времена. Та фела можда са стране гледано делује занесено или помало аутистично, слично ловцима и риболовцима на једној или шахистима и кладионичарима на другој страни, у чему свакако има истине. Међутим много је онога што се са стране посматрано не види и не даје могућност да се сагледа пуноћа визуелног, физичког и менталног достигнућа, коју наравно на различитим нивоима спознаје, појединци планинарске популације добијају и поседују. Та снага доживљеног ретко излази из индивидуалног, остаје љубоморно чувана, осим у ретким изливима разговора сродних душа, затворена у сликама сећања, као албум фотографија или као фолдер са истим у рачунару, који се не отварају. Пребацивање живе речи у писану  толико је ретко да се може сматрати изузетком. Планинарских записа, ако изузмемо планинарске водиче и извештаје са акција има несразмерно мало у односу на број и образовну структуру планинара. Из тог разлога је појава књиге планинарских записа посебан догађај, не само за планинарски свет, већ и за ширу културну јавност.

Збирка прича са планинарских путешествија Николе Пачариза, деценијског планинарског занесењака, може се посматрати из више равни и димензија. То је спој литерарног и историјског, односно доживљаја природе и прошлости, које прожима савременост, повод и време или другим речима актуелност која има елементе извештаја.

У првој групи прича смештена је историјска димензија. Стогодишњица Великог рата и Колубарске битке, бриљантна победа српске војске над аустро-угарском, стратегијска надмоћ војводе Мишића над Поћореком и читава та епопеја смештена у походу на коту Човка код Лајковца. Затим преплитања времена и понављања догађаја на данашњем административном прелазу Јариње у распону од седам деценија, од 1941. године до данашњице. Овом корпусу припада и историјска димензија планине Чемерна, од Немањине Студенице, преко Савине испоснице, краљице Јелене Анжујске, до борби са аустро-угарима новембра 1915. године и успона на највиши врх по имену чемерне планине – Смрдључ.

Друга група прича има завичајну димензију, која се као и претходна преплиће са историјском. Шаторице, врх на падинама Копаоника окренутим ка Косову, традиционална новембарска акција планинаских ентузијаста из Лепосавића, којој се већ година прикључује велики број  планинара из цела Србије. Затим успон на Мокру гору, са врховима Берим и Поглед, па опет Копаоник и његово Семетешко језеро, познато и по малом покретном острвцету. Планинарску завичајну нит прича употпуњује и оживотворује прича о чувару шума Ибарског Колашина. Ту су и историјски Љуботен, најисточнији врх Шаре који се маркантно уздиже у небо ка чувар косовске равнице и на крају Рогозна.

Трећу групу прича чине приче са неколико великих планинарских акција, међународног и републичког карактера, које Никола здушно подржава и на њима учествује. Посебно је надахнут и инспиративан у опису планине Ртањ, односно традиционалног божићњег успона на ову планину, који организују планинарски ентузијасти из Зајечара. Ту је затим Рудик, највиша шумадијска планина, описан кроз поход трансверзалом „Стаза Другог српског устанка“, који се традиоционално организује на Цвети, празник на који је  1815. године подигнут Други српски устанак под вођством Милоша Обреновића. Иначе војне акције у овом устанку започеле су четири дана пре његовог подизања, нападом качерског војводе Арсенија Ломе на турски град и утврђење Рудник, које су резултирале његовим ослобађањем. Затим ту је још једна масовна планинарска дестинација „Зимски успон на Трем“, највиши врх Суве планине, који се одржава у фебруару, врло захтевна у зимским условима, због висинске разлике која се савлађује, 1200 метара у успону и исто толико у силаску. Следи омаж Комовима, за које се некада сматрало да су највиша планина у Црној Гори, описани кроз успон на Ком васојевићки, уз омаж Вери Винцек, планинарки трагично пострадалој при успону на овај врх. На крају ту је и кров Македоније, планина Кораб, највиша македонска планина, на коју планинари традиционално организују успон прве суботе у септембру, у склопу обележавања своје државности.

Све ове приче, написане у различито време и различитим поводима, обједињене и трајно забележене у корицама ове књиге, добијају сада нову димензију коју повезује планинарска нит. Ово ће бити незаобилазно штиво не само планинарима и другим заљубљеницима природе, већ и широј читалачкој публици која ће у причама пронаћи снажну литерарну потку, планинског занесењака и опсенара.

Борисав Челиковић


| [Насловна] | [Наша издања] | [О нама] | [Контакт] |
Copyright © 2011 Агенција за издавачку делатност »Лестве«. Сва права задржана.