Гласило за национална, духовна и културна питања

Контакт

 

 
 

ЗБИРАЊЕ  ЗАВИЧАЈА

 Игор M. Ђурић, ВРЕМЕ ЗЛИХ ПАСТРМКИ,
Агенција за издавачку делатностЛЕСТВЕ”,
Косовска Митровица,
2016.

Да ли се завичај може напустити? Шта се из завичаја може однети? Да ли се завичај може отети? Да ли људи могу имати нови завичај?

У Истоку су се Срби вековима укорењивали. Од памтивека! Испод самог извора Источке реке, једног од најмоћнијих речних врела на Балкану, формирало се старо србско насеље ,,са највише водотокова у целој Метохији“ названо Љуг.

Нато-арбанашка стихија претворила га је у рушевине!

Исток је ауторов и мој завичај. Од ‘99. не живимо у завичају!

Као ученик, подстанар, становао сам на чардаку Рала Ђурића, код ,,мама Стане“; у каменој кући Мила Царевића; код деде Милоја у кули Крстића; пролазио поред куле Бојића дуге ,,сто метара“; и радио од 1. септембра 1978. до средине јуна 1999.

Игор Ђурић у више књига пише о ,,завичају”. Написано ће дуже трајати од изговореног. О његовом ,,На камену, о камену”, и тексту, нека суде читаоци и зналци књижевног заната. Намера ми је само да помогнем читаоцу, којем Исток није завичај, да лакше разуме све опаке завере са стварношћу да, бар укратко, спозна шта је било на том простору пре сто година, осамдесет, четрдесет, двадесет,? 2003, 2016? и да покушам да одговорим на питање: Шта нас је разорило?

У повест је уткана и тема сукоба две србске породице  који је потрајао неколико година пре Балканског рата и донео десет и више свирепих убистава. Потресло је све то Исток, дошло и до Владе Краљевине Србије али, дошло је до ,,умира крви” и живот је потекао мирније... Није то сломило Србе.

На два питања: Да ли су наши стари упропастили србску ствар? Да ли су наши стари започели србско искорењивање? Нисам у недоумици: Нису! Зло је дошло са више страна.

Деценију и по на уму ми је прозорљива мисао: ,,На ону куку где вам висе сабље доћи ће дан када ће цигани окачити своје инструменте.“

Ко је први започео са причом: Нема овде Србима опстанка? Ко је први почео са распродајом имања? Ко Србима забрањује 1945. повратак прогнаних и после 1999? Шта има сада, 2016, србско у Истоку? И разумеће, надам се, ауторове речи, као вапај за нас, који присуствујемо сопственом погребу:

,,– Није ово та србија, ово је србија настала од шкарта и дезертера. Моја србија је изгинула и помрла. Желела јесам, ал’ сад, данас, не бих дала свој гроб и место где је, за целу садашњу србију. Тек кад сам умрла, схватила сам у каквој светој земљи почивам.”

Да ли је проблем у нама, Србима? Да ли је све разорио систем Јосипа Броза? Да ли је било нешто и пре Броза?

Па било је! Са слободом 1918. дошло је југословенство! Потом ,,титоизам”! Када је Краљ Александар Ујединитељ примио у наручје бивше официре Фрање Јосифа а србским препоручено да мање причају о србској јуначкој слави и величини - да побеђене не би то вређало. ,,Братство и јединство“ Краља Ујединитеља Броз је само продубио под кроато-нацизмом. У Краљево време Србе је раскорењивало југословенство, у Брозово време Срби су се доказивали антисрбством.

Да ли је то сада прошлост? Није! Наследници титоиста су и сада на власти у кључним установама и институцијама. Натоварили су нам сад и европеизам. Дошло време европеизма! За Србе још страшније! Шта ће нас још страшније наћи када се ЕУ коначно распадне! ,,Послодавци” награђују оне који пљују на Србе. Још више, Србе који пљују на себе!

Неко ће запитати: А шта је са Турском? Пет векова!

Ко је помогао Турцима јасно смо сагледали ових година: Од Лондона до Ватикана и Беча. Рушено је и руши се само православно. Време је показало под чијом је заштитом шта било, одакле је шта долазило.

Неко ће прокоментарисати: Али, Турци су побеђени пре једног века. Ближи се пола века како је умро Броз а ближи се четврт века како је искључен из живота Милошевић! Зашто Србима не дају повратак на своју имовину? Шта је сад? Пре сто година смањена Турска имала је приближно становника као Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Сада Турска има преко 70 милиона а свих, из те бивше Краљевине има исто, више не, мање можда.

Како је задављено Србство и погубљени Србски оријентири?

Па побио Броз и његови ,,ауторитети“ на стотине хиљада.

Али, наша ,,елита“ и сада, 2016, тиме се мало бави. Не дотичу их речи: ,,Када би најбољи, најумнији људи схватили да је у судбоносним тренуцима бављење политиком њихова дужност, победа глупости и необразованости не би била могућа“.5

Давно је безданска напуклина започета а, ми – Срби, у бродолому.

Гробља у Истоку била су два! Усред самог насеља било је србско гробље и Црква св. Ђорђа. Црква Св. Ђорђа срушена је после Кримског рата када су ,,Енглези и Французи“ потиснули Русе са Балкана и Црног Мора. А ,,титоисти“ су предложили да се србско гробље исели из насеља. ,,Сметало“ је јер је уз само општинско здање. Није остало забележено да ли је ико рекао да се измести и арбанашко гробље. То гробље, арбанашко, направљено је такође у центру и џамија поред. Земљу за то поклонио им је ауторов предак, Радоје Ђурић. Поклонио! ,,Захвалне“ комшије, Арбанаси, су од преосталог србског гробља направили сметлиште. Минама су, 1999,  растресали и зид око старе цркве и саму нову цркву. Остала је ,,да стоји“ црква Св. Апостола Петра и Павла у Истоку. Сиротица, била је у Другом рату и затвор где су арбанашки балисти држали и мучили заточене Србе.

Рат са србским гробљима и костима, на Косову и Метохији, још није завршен и он ће потрајати. То су наши прогониоци поодавно усавршили.  Усавршили су и трговину виталним органима побијених младих Срба.

Удар на Исток био је веома смишљен. Срби у Истоку су били верни србском Краљу.6 Има спорења да ли је Петар, краљ Срба, Ослободиоц, посетио Србе у Истоку.  Краљу Александру Ујединитељу Срби су подигли диван Дом (соколски) у Истоку. Започели за живота а завршили после трагичог убиства Краља. Међу првим зградама које су Арбанаси срушили из темеља, после Нато окупације, била је та зграда.

Прво увођење албанског језика било је у средњој школи у Истоку. Прво довођење емиграната из Албаније било је у Истоку. Реченица: ,,Кућа дата емигранту из Албаније…” тражи дужи коментар и, могло би се рећи, разјашњава наше, србско, потонуће. Сви су дошли (после 1968), сем једног, нежењени. Бројно стање 1993. било је: 178 са југословенским држављанством, а 28 га нису ни хтели. ,,Осврт на емигранте показује у чијој смо држави живели.

Да ли је то било увежбавање за оно што се сада, освајачки, у масама, ради у Европи?

Када су ,,челичне птице што је бљувала смрт на постојбину његовог рођака птице зване кос“... 1999. у Истоку је остало око две стотине Арбанаса, и жена и деце, и младих и старих. Нису, због нечега, отишли када су их ,,њихови“ позвали да организовано оду. Остали су! Нико није страдао, нити је ико насрнуо на њихов образ и част, или живот. Излазили су, ко је хтео, и да прошетају кроз Исток. Чувани су и храњени од србских власти све док и сами Срби нису напустили Исток.

Исток су Срби масовно напустили, у понедељак, 14. јуна ‘99. у колонама. Расули су се на стотину страна. Било је и Срба који се нису придружили великој поворци одласка из завичаја. Неко није имао где да оде, мајка није хтела да остави гроб јединца, брат није хтео да остави сестру  а – нико од њих никакву штету није нанео ниједном Арбанасу. И – ниједан није остао жив! За многе ни гробно место се не зна! Тама бездана је отворенa за њих четрдесетак који су остали и дочекали аждају на кућном прагу. Они који су раније умрли многих страхота били су поштеђени.

Миле Царевић причао је како је један виђени источки домаћин, Србин, рекао: ,,Ако слобода није дошла и мене и тебе, онда није ни мене“, комшији Арбанасу 1918, а поводом његових речи: ,,Нек ви је срећно. Добили сте слободу!“

Толико о Србима и комшијама Арбанасима из Истока!

Ова књига није ,,лажљива писаљка књижевничка”.

Ко је аутор? А не уклапа се у моду овдашње тражње романописаца и аутора филмова чија је једина тема која се награђује: пљување по Србима, по себи. Додуше, аутор је то доказао, враћајући се из Њујорка, у поновно у избеглиштво, као да поручује да је избеглиштво у Србији, боље него отуђење и безличност у Њујорку.

Ко је главни јунак? Аутор припада оним људима који су поодавно схватили оно што многи Срби и сада не виде верујући у бајку ,,запад“, који не могу да схвате да су већ отровани. Умреће не схвативши или не желећи да схвате шта нам се десило, и како, и од кога. Аутор није оставио ,,посао који те храни”, и није отишао ,,туђим послом, који те понижава“.

Зашто унук градитеља? Време градитеља је прошло. Време је када Србима владају они који нису подигли ни кокошињац ,,са којима нико (паметан) није хтео (ни) да разговара“.

Много је детаља у овој књизи где треба застати и размислити.

Па и сада, окупаторски војници често кажу: Ви Срби нисте знали шта сте имали! То су можда и Арбанасима говорили. Остало нам је да тражимо изгубљено, изгубљено самопоштовање. Они који су нас окупирали под геслом ,,немате слободе“ сада су нас намамили на потпуно ропство. Дали нам ,,демократију“ а одузели све слободе. Горка превара. Постајемо део ,,запада“ а губимо све. Изгубисмо и завичај, изгубисмо и пријатеље али непријатеље  – нисмо! Мада, актуелни председник Срба каже: немамо непријатеље.

Срби, дали сте све за ништа!

Да ли се то и у најгорем кошмару могло предвидети? Како смо дошли довде? Зар није све здробљено и испретурано? Зашто да и пастрмке не постану толико крволочне? Зашто да змије и смукови не би проговорили? ,,Низ улицу су пролазила крда говеда и дивљих коња, пастрмке су излазиле из воде и клале их, клале их ко вукови, не да се наједу већ ради чистог клања.“  Мноштво ствари делује нестварно! О, шта нам све није изгледало нестварно: да ће се Срби покренути у избеглиштво; да ће многима целокупна имовина стати у најлон кесу; да многе неће имати ко да сахрани.

Да ли ћемо остати вечити прогнаници? Да ли ће Срби дочекати правду и слободу? Да ли ће сванути и тај дан?

Аутор на једном месту каже: ,,заклео се да потомке мора волети“. И: ,, Ево сам кућу од камених речи сачинио. За унуке”... ,,И загрлише се отац и син, први пут после косовске битке”.

АкоБогда! Догодине у Истоку?

Зоран ЂОРЂЕВИЋ


| [Насловна] | [Наша издања] | [О нама] | [Контакт] |
Copyright © 2011 Агенција за издавачку делатност »Лестве«. Сва права задржана.