Гласило за национална, духовна и културна питања

Контакт

 

 
 

СТРАДАЊЕ СРБА КОЈЕ ТРАЈЕ

 Јован Пејин, СТЕПИНАЦ - БАЛАКНСКИ ДЕ ТОРКЕМАДА,
Агенција за издавачку делатностЛЕСТВЕ”,
Косовска Митровица,
2016.

 Књига Јована Пејина, српског историчара и архивског саветника у Архиву Србије, под насловом „СТЕПИНАЦ - БАЛКАНСКИ ТОМАС ДЕ ТОРКЕМАДА“ представља једно посебно и врло потресно „Завештање пред Истином“, према којем ниједан интелектуалац данас не би смео да заћути када буде осетио сву горчину извитоперене савести оних који у историји не траже науку и истину, већ њихов антипод у виду искривљених чињеница без научно-стручних вредности у историјски доказаном контексту!

Аксиолошки гледано, метафизичка истина о догађајима који се тичу историјског порекла и судбине српског православног народа кроз призму некажњеног геноцида над њим од стране фашистоидних структура власти у II светском рату на тлу вековних српских простора је сигурно једна ванвременска, вечна и општељудска категорија о којој аутор Јован Пејин износи велики број архивски проверених чињеница, а са њима у вези се прецизно и са пуно пијетета према жртвама геноцида, али и према „истини која боли“, осликава једна религијски изузетно контрадикторна, историјски декадентна и људски бедна појава у лику надбискупа загребачког Степинца.

Важно је истакнути да данас живимо у аксиолошко доба тзв. „критичког саморазумевања“ где се јасно раздвајају појмови вредности и стварности, при чему сама вредност не коегзистира обавезно и само са људским и етичко-моралним уравнотеженостима, већ и са историјском релативношћу и променљивошћу у којој бивствујемо као део заједничког цивилизацијског тренутка. На жалост, тај тренутак је оптерећен једном општом цивилизацијском порочношћу у форми површности, произвољности и идеологизације баналности где се вредност исмејава на рачун анти-вредности, тј, симулира се вредност кроз лукаву и циничну „манипулацију анти-вредностима“.

У исто време, ми припадамо и простору Балкана, састављеном од веома сложених различитости, појавности и људских начела како на менталном, психичком, емотивном и интелектуалном, тако и на национално-историјском нивоу развоја човека и заједница којима свако од нас припада. Са становишта истине, национално је категорија која није одлучујућа, као и само њено порекло, значајне су искључиво научно и историографски проверљиве и доказане чињенице помоћу којих нас аутор књиге Јован Пејин, веома стручно и са осећајем за меру, проводи, да би нас на крају опоменуо и упозорио да једно врло турбулентно и, страдањима српског народа обележено, историјско доба и данас траје и има своје следбенике како на простору Балкана, тако и у различитим међународним институцијама и системима моћи.

А где је онда Светлост Истине? Она се налази управо у ауторским делима као што је ово историографски довољно детаљно и људски надахнуто „завештање према истини“ аутора Јована Пејина. У самој идеји истине, оно што је велико једино и може да буде вечно, што у нама изнова распламсава „идеју културе умних“ који своје корене знају, препознају и баштине, насупрот анти-култури неуких и у истини неукорењених индивидуалности и колективитета. Необазирањем на садашње и тренутно, већ на вечно и историјско, аутор Јован Пејин као да нам поручује: „Куд год да се кретао точак времена, истини никада неће моћи да умакне!“

Проф. др Жарко С. ПАВИЋ


| [Насловна] | [Наша издања] | [О нама] | [Контакт] |
Copyright © 2011 Агенција за издавачку делатност »Лестве«. Сва права задржана.