Гласило за национална, духовна и културна питања

Контакт

 

 
 

ИМЕ И СЛОБОДА

Јован Пејин, Време и истина
Агенција за издавачку делатностЛЕСТВЕ”,
Косовска Митровица,
2019.

Ако је неко у нашој историографији довољно храбар да каже оно што мисли, онда је то Јован Пејин, човек без длаке на језику (иначе, веровало се да онај ко лаже добија длаке на кључном говорном органу). Пејин не спада у ту сорту, која је у доба Броза и Друге Србије толико просперирала, и која још пуни џепове парама наших непријатеља, да би нас држала у мраку заблуда и ропству обманама. Тако је и у најновијој његовој књизи, у којој Пејин показује како тобожњи бранитељи српског научног простора од „историјског ревизионизма“ у ствари желе да остану верни лажима титоистичког југословенства. Најчешће је та верност лукративна.

Књига „Време и истина“ настоји да покаже колико је конструкција револуционарног „братства и јединства“ била фластер на гнојавој рани, нарочито кад је Хрватство у питању. Јер, Хрвати су имали своје људе на свакој страни: Павелић је истребљивао Србе ножем и „самокресом“, у име Хитлеровог и Мусолинијевог Новог поретка; Шутеј и Крњевић седели су у Влади Краљевине Југославије у Лондону, и спречавали да истина о геноциду над Србима дође на Запад; а Јосип Броз је Србе који су бежали од усташа примао у своје редове, и спремао их да ратују против српске браће у редовима Драже Михаиловића.

Да ништа друго није написао, Пејинов увид из ове књиге био би више него довољан да укаже на кључне чињенице које су прећутане: ,,Насупрот генералу Брајовићу, др Јере Јереб је децембра 1990. године, 34 године после Брионског пленума и расправе на партијским састанцима у ВИИ објавио текст у загребачком Večernjem listu: Павелић је помогао Титу, у којем је рекао: Нема сумње да је Павелићева катастрофална протусрпска политика била главним чимбеником успеха Tитовог партизанског покрета у зиму 1941-1942 и 1942-1943. Тито је концем 1941. био уништен у Србији и тешко би се без Павелићеве политике могао одржати и повећати своје снаге у Босни и Херцеговини до свибња 1943. када му Енглези почињу слати значајну помоћ. Павелићева веза с Титом ишла је преко кћери пуковника, пред крај рата генерала Виктора Пребега, од 1. сијечња 1943. Поглавниковог крилног побочника.“

 Читајмо Јована Пејина, историчара који је отворио пут ка пуноти истине о времену које је прошло, али које нас, као замка, још увек чека у будућности – ако одбијемо да из своје историје извучемо поуке.

Владимир ДИМИТРИЈЕВИЋ


| [Насловна] | [Наша издања] | [О нама] | [Контакт] |
Copyright © 2011 Агенција за издавачку делатност »Лестве«. Сва права задржана.