Гласило за национална, духовна и културна питања

Контакт

 

 
 

ЗАТИРАЊЕ СРБСКОГ НАРОДАСТАРОГ КОЛАШИНА 1941-1947.

Василије Гаљак, ЗАТИРАЊЕ СРБСКОГ НАРОДА СТАРОГ КОЛАШИНА 1941-1947.
Агенција за издавачку делатностЛЕСТВЕ”,
Косовска Митровица,
2019.

Ибарски Колашин данас представља географску жупу оивичену врховима планина Рогозна и Мокра Гора, у горњем току реке Ибар, од Рибарићке Клисуре до села Чабра. Већина аутора, која данас пише о овом простору, користи назив Стари Колашин. У литератури се могу срести  и називи: Мали Колашин, Митровачки Колашин, а веома ретко и Црни Колашин. Име Колашин се помиње, у литератури, нешто више од 350 година и ова област је кроз историју мењала име, границе а долазило је и до промене становништва. Последња промена становништва десила се крајем седамнаестог века после аустријско-турских ратова. Значење речи Колашин различито су тумачили аутори, али највећи део подржава опцију да Колашин значи капетанија, односно кнежевина.

После стварања Бановина у Краљевини Југославији, Стари Колашин је био подељен на две општине, Беримску и Радичпољску, које су биле у саставу Косовскомитровачког среза у саставу Зетске бановине са седиштем на Цетињу. По последњем попису у Краљевини Југославији, одржаног тридесетпрвог марта 1931. године, Беримска општина је имала 2.659 становника, од којих је један био римокатоличке вероисповести, а остали су били Срби. Радичпољска општина је имала 3.377 становика православне исповести и само једног исламске вероисповести, укупно 3.378 становника. Војно способни становници ове две општине су претежно мобилисани у Ибарску дивизију, а било их је и у Косовској дивизији и Двадесетдругом допунском пуку. По проценама, поштијући тадашње норме мобилизације, Стари Колашин је пред рат 1941. године имао око 1.500 борбено спремних становника-мушкараца. Са доступним сазнањима и документима, тешко је утврдити колико је људи било мобилисано. Један од показатеља је и чињеница да је у Априлском рату, италијанским и немачким логорима, страдало 42 становника Старог Колашина. Напомињемо да је на територији данашње општине Зубин Поток, у периоду 1941-1947. године, страдало 613 мушкараца, жена и деце. Било је и Колашинаца, који су после Априлског рата хапшени и одвођени у логоре где су остављали своје кости у туђини.

Талас терора и насиља Шиптара и Бошњака, над Србима, започео је почетком маја 1941. године и трајао до ослобођења, новембра 1944. године. Свој максимум ова линија терора је достигла у току Првог и Другог масовног напада на Стари Колашин. У Првом нападу, крајем септембра и почетком октобра 1941. године, попаљена је целокупна непокретна имовина у 28 села и насеља, убијено преко преко 260 Колашинаца, заплењено 50.000 оваца и преко 25.000 групне стоке. Стари Колашин је био потпуно попаљен, покраден и расељен, да су Немци сматрали да је Колашин уништен и ненасељен (празан)! У Другом нападу, фебруара 1944. године, до када се становништво већином вратило и обновило куће и помоћне објекте, Шиптари и Бошњаци су попалили 35 села, опљачкали сву покретну имовину, побили преко сто Колашинаца и протерали више од 8.000 становника. У Првом нападу, четнички одреди Колашина, Дукађина и Дренице, покушавали су да организују народ и пруже отпор, али су били малобројни и слабо наоружани за веће оружане сукобе. У Другом нападу, јединице Другог косовског четничког корпуса су пружиле јачи отпор и људских жртава је било на обе стране.

По ослобођењу Косова и Метохије, нове комунистичке власти су наставиле са терором, првенствено у потерама и ликвидацији четничких група, које су се одметнуле у планине да би заштитиле свој живот, као и наметања нове комунистичке идеологије, која је становницима Колашина била страна. Потом су дошле акције прикупљања жита и конфискације имовине. За прве три године власти, комунисти су стрељали и ликвидирали више од 15 Колашинаца.


| [Насловна] | [Наша издања] | [О нама] | [Контакт] |
Copyright © 2011 Агенција за издавачку делатност »Лестве«. Сва права задржана.